Koliko košta gubitak oprašivača?


Insekti oprašuju više od 100 poljoprivrednih kultura, među kojima su i luk, praziluk, karfiol, šargarepa, slačica, jagoda i jabuka. Oprašivanje predstavlja proces od izuzetnog značaja i za prirodu i za čoveka, neophodan za opstanak kako samoniklih biljaka, tako i za poljoprivrednu proizvodnju. Pozitivni efekti oprašivanja na ljudsku ishranu su mnogobrojni. Ono obezbeđuje da hrana bude kvalitetna, odnosno, da u njoj bude dovoljno vitamina i raznih hranljivih sastojaka. Mnoge kulture bi nestale kad ih insekti ne bi oprašivali i time uticali na raznovrsnost, punoću i kvalitet voća, povrća i drugih gajenih biljaka.

Jagode: nakon aktivnog oprašivanja od strane insekata
(levo), pasivnog samooprašivanja
(u sredini) i pasivnog samooprašivanja
uz oprašivanje vetrom (desno).

Brojnost pčela i drugih insekata koji vrše oprašivanje, kao i njihov blagotvorni uticaj na ljude kroz povećanje poljoprivrednih prinosa, pokazuju opadajući trend u poslednjih nekoliko decenija, pri čemu pojedinim vrstama čak preti i istrebljenje. Primera radi, u gotovo svim državama Evrope brojnost pčela opada, u pojedinim čak i preko 50% u poslednjih pet godina. Smanjen intenzitet oprašivanja može imati mnoge negativne posledice po čoveka, kao i biljke i životinje u divljini. Ovaj problem naročito pogađa poljoprivredu, gde je neophodno proceniti potencijalni ekonomski gubitak uzrokovan opadanjem brojnosti oprašivača.

 

Na Institutu BioSens procenjujemo stepen ugroženosti poljoprivrede usled nestajanja insekata oprašivača upotrebom ekonomskih tehnika vrednovanja procesa oprašivanja. Na taj način obezbeđujemo smernice za održavanje, pa i i poboljšanje proizvodnje poljoprivrednih kultura koje zavise od insekata oprašivača, kao i smernice za efikasnu i racionalno upravljanje procesom oprašivanja u kontekstu suprotstavljenih zahteva životne okoline, društva i politike.

Istraživači Instituta BioSens procenili su da bi u Vojvodini preko 164 miliona evra na godišnjem nivou bilo izgubljeno ako bi svi oprašivači nestali. Najveći deo ovog gubitka proizilazi usled gubitka useva koji se odnose na voće i uljarice. Imajući u vidu da Vojvodina predstavlja samo mali deo obradive površine u Evropi, ovaj primer ilustruje važnost zaštite oprašivača. Istraživači Instituta Biosens predlažu mere za upravljanje staništima koje pospešuju proces oprašivanja i razvijaju sisteme za rano upozorenje na promene nastale u populacijama oprašivača koje predstavljaju pretnju poljoprivrednoj proizvodnji. Kombinujući ove podatke sa drugim podacima kao što je kvantifikovana struktura zemljišta, BioSens definiše planove upravljanja zajedničkim poljoprivrednim i ekološkim aktivnostima na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou.

Upoznajmo ugrožene oprašivače

 

Utvrđivanje tačnog broja vrsta oprašivača, diverziteta, sastava i ponašanja njihovih zajednica predstavlja osnovu za uspešnu primenu oprašivača u poljoprivredi i proizvodnji hrane. Istraživači sa Instituta BioSens proučavaju tri značajne grupe oprašivača: divlje pčele, bumbare (Hymenoptera: Apiformes) i osolike muve (Diptera: Syrphidae) u njihovim prirodnim staništima kao i poljoprivrednim ekosistemima.

 

Kao rezultat dugogodišnjeg sakupljanja i istraživanja, zabeležili smo više od 500 vrsta oprašivača u Srbiji, među kojima je i nekoliko novih vrsta (kao što je Eumerus pannonicus sp. nova Ricarte, Vujić et Radenković). Proučili smo uticaj ekoloških potreba oprašivača, kao što su gnežđenje i ishrana, kao i uticaj ljudske aktivnosti na njihove populacije. Na osnovu istraživanja prisustva i kvaliteta prirodnih i poluprirodnih staništa u stanju smo da uspešno procenimo kvalitet oprašivanja određenih tipova staništa.

Bombus terrestris (Linnaeus, 1758) (gore levo)

Megachile sp. (gore u sredini)

Dasypoda hirtipes (Fabricius, 1793) (gore desno)

Helophilus trivittatus (Fabricius, 1805) (dole levo)

Episyrphus balteatus (De Geer, 1776) (dole u sredini)

Chrysotoxum festivum (L., 1758) (dole desno)