1.740.000 vrsta, a biće ih još…


Milioni vrsta, od kojih najveći broj čine insekti, još uvek su nepoznati nauci. S obzirom na to da je uticaj antropogenog faktora na pad biodiverziteta veoma velik, neophodne su detaljne informacije o stanju biodiverziteta i sastavu vrsta na specifičnim lokalitetima. Ova saznanja nam omogućuju da razumemo uloge koje različite vrste igraju u ekosistemima, ali i da shvatimo kako ljudi mogu održivo da upravljaju ekosistemima. Nemoguće je razumeti ekosistem bez saznanja o vrstama koje ga čine i evolucionim procesima koji ih povezuju.

 

Taksonomija, sistematika, evolucija i ekologija, kao izvori znanja o biodiverzitetu, osnovne su discipline koje definišu kriterijume za određivanje prioriteta u konzervaciji, biološkoj kontroli, proizvodnji hrane i drugim ekosistemskim uslugama. Vrste pre svega moraju biti identifikovane kako bi mogle na adekvatan način da se uzmu u obzir.

 

Istraživači Instituta BioSens sakupljaju, identifikuju i opisuju nove vrste polinatora, analiziraju faunistički sastav, izrađuju ključeve za determinaciju vrsta, vrše monitoring polinatora otkrivajući potencijalne opasnosti na agro-ekosisteme (kao što su štetočine ili invazivne vrste), i bave se filogenetskom i sistematskom pozicijom vrsta, i to uz pomoć integrativne taksonomije (kombinovanjem različitih taksonomskih metoda – molekularnih markera, komparativne morfologije upotrebom lupe, stereo mikroskopa i skenirajućeg elektronskog mikroskopa, geometrijske morfometrije surstila i krila itd.).

Slika 1. Slika antene vrste Merodon constans dobijena skenirajućim elektronskim mikroskopom

Upotreba mitohondrijalne i nuklearne DNK kao molekularnih markera veoma je značajna u definisanju taksonomskog statusa različitih vrsta, njihove genetičke jedinstvenosti i endemizma, sa visokim nivoom preciznosti. Kako rezultati genetičkih istraživanja nisu uvek u skladu sa tradicionalnim morfološkim i ekološkim kriterijumima, integrativni pristup istraživanjima je veoma poželjan.

Slika 2. Filogenetsko stablo bazirano na 5’ i 3’ sekvencama mtDNA COI gena korišćenih za određivanje taksonomskog statusa različitih vrsta

Zahvaljujući dugogodišnjem naučnom iskustvu i kolekciji od oko 50.000 primeraka (najvećoj u jugoistočnoj Evropi), istraživači Instituta BioSens otkrili su i opisali nekoliko desetina potpuno novih vrsta, ne samo sa teritorije Srbije već iz čitavog mediteranskog regiona, kao i iz Južne Afrike.

Slika 3. Nove vrste opisane od strane istraživača sa Instituta BioSens:

Od posebnog značaja su vrste koje mogu da nanesu štetu ili korist poljoprivredi. Primera radi, vrste rodova Merodon i Eumerus značajne su u agroekosistemima, posebno u plastenicima, pošto se njihove larve hrane lukovicama gajenih biljaka, kao što je npr. narcis. Sa druge strane, larve vrsta roda Chrysotoxum hrane se određenim vrstama biljnih vaši i stoga se mogu veoma uspešno koristiti u biološkoj kontroli. Ovo je još jedan razlog zbog kog je precizna identifikacija vrsta veoma važna, naročito u slučaju vrsta koje su u posebnim odnosima kao što su grabljivac i plen.

Slika 4. “Dobri policajac” i “zli policajac”: Chrysotoxum festivum (L., 1758) (levo) i Merodon cinereus (Fabricius, 1794) (desno)