Modelovanje rasprostranjenosti vrsta


kako nam nauka može pomoći u borbi protiv klimatskih promena

Klimatske promene su postale ozbiljan problem u poslednjoj deceniji. Ovaj problem pogađa sve vrste, uključujući i one koje imaju ekonomski značaj za ljude. Očuvanje vrsta nije značajno samo za očuvanje ukupnog biodiverziteta, već ima poseban značaj i za poljoprivredu.

 

Predviđanjem uticaja klimatskih promena na određene vrste moguće je minimizovati, ili u nekim slučajevima čak i sprečiti njihov negativan efekat. Modelovanje potencijalne distribucije vrsta izvedeno od strane istraživača Instituta BioSens kako za biljke, tako i za životinje, zasniva se na određivanju povoljnih staništa u kojima neke vrste mogu da opstanu, s obzirom na njihovu poznatu distribuciju i klimatske uslove regiona. Dobijene informacije koriste se za planiranje menadžmenta ekosistema, koje je posebno značajno za šumske ekosisteme i agroekosisteme u Vojvodini, koji su ozbiljno pogođeni promenom klime. Naime, ukoliko znamo koji tip klime će vladati u ovom regionu za 20 do 50 godina, mogu se preduzeti akcije kojima će se minimizovati potencijalni gubici. Na primer, mogu se preporučiti različiti tipovi useva, tako da se odaberu oni sa većom tolerancijom na sušu i veće temperature.

 

Istraživači Instituta BioSens oslanjaju se na modelovanje rasprostranjenosti vrsta da bi predvideli širenje nekih invazivnih vrsta (npr. korova) ili štetočina, kao i da bi procenili efekat klimatskih promena na rasprostranjenost insekata oprašivača.

Sadašnja i predviđena buduća distribucija data od strane istraživača Instituta BioSens otkriva da će Cheilosia lenta Becker, 1894 gotovo u potpunosti nestati iz jugoistočne Evrope