Crowdsourcing – Udružimo se!


Termin crowdsourcing skovan je pre desetak godina od engleskih reči crowd (mnoštvo ljudi) i outsourcing (predaja posla spoljnim partnerima). Ideja je da se akvizicija podataka, prikupljanje novčanih sredstava ili donošenje odluka prepušta čitavoj zajednici ljudi koji aktivno učestvuju u ovakvim aktivnostima. Iako je koncept crowdsourcing-a relativno nov, postoje mnogi uspešni primeri njegove primene. Veliki proizvođači hrane prepuštaju kupcima da glasaju o dizajnu njihovog novog proizvoda, naučnici dobijaju pomoć zajednice u izučavanju nebeskih tela, a postoji i ogroman broj novih preduzeća i pojedinaca čiji proizvodi su finansirani putem crowdfunding-a, odnosno sajtova kao što su Kickstarter i Indiegogo.

 

Ono što je posebno bitno jeste da koncept crowdsourcing-a otvara prostor za nove mogućnosti u poljoprivredi i Institut BioSens trenutno radi na platformi tog tipa za potrebe Vojvodine. Nedavno su se na tržištu pojavile pristupačne kamere koje pokrivaju vidljivi, NIR i termalni deo spektra, kao i ručni bluetooth spektrometri. Ovi uređaji nisu toliko precizni koliko njihove skuplje verzije, ali uz pomoć naprednih tehnika obrade signala razvijenih na Institutu BioSens ipak možemo izdvojiti neophodne informacije o količini vode i azota u biljkama, identifikovati biljne bolesti i predložiti adekvatna rešenja. Povrh toga, informacije o lokaciji imanja i posejanoj kulturi služe kao referentni podaci sa terena. U opštem slučaju, ovakvi podaci, dobijeni na tačno određenom mestu, porede se sa izlaznim rezultatima modela. Informacije o razlikama između njih koriste se za fino podešavanje parametara modela. U našem slučaju, na osnovu njih se kalibriše satelitski sistem za klasifikovanje biljnih kultura i poboljšava se njegova tačnost.

 

Institut BioSens nastoji da podstakne poljoprivrednike, agronome, savetodavne službe i prodavce hemijskih preparata da sakupljaju podatke sa njiva, najvećim delom putem slika dobijenih pametnim telefonima, kao i podacima sa specifičnih senzora ukoliko su ovi dostupni. Ovako dobijene podatke zatim analiziraju stručnjaci ili se ti podaci ubacuju u veći sistem. Na taj način svi učesnici u procesu poljoprivredne proizvodnje imaju koristi jedni od drugih. Poljoprivrednici dobijaju rezultate analize biljaka i preporuke za njihov tretman, prilagođene konkretnom lokalitetu, tipu zemljišta i načinu obrade zemlje. Agronomi i savetodavne službe dobijaju bolji uvid u stanje biljke i stoga mogu da daju bolje preporuke. Naučnici dobijaju referentne podatke sa terena, dok državne institucije imaju korist od masovnih statističkih podataka, setvene strukture i prognoze prinosa. Ovakvi podaci su od neprocenjive važnosti za strateško planiranje, formiranje cena poljoprivrednih proizvoda i određivanje iznosa subvencija.

Aplikacija za mobilni telefon razvijena na Institutu BioSens omogućava farmerima da direktno unose podatke u sistem jednostavnim fotografisanjem useva. Crowdsourcing sistem se trenutno unapređuje uz pomoć minijaturnih termalnih kamera i spektrometara (takođe prikazanih na slici), kako bi omogućio znatno dublji uvid u status useva.